’’Sporazum’’: Posle korone stiže ekonomska pandemija

„Svet više neće biti isti nakon pandemije koronavirusa jer neće biti grane u ekonomiji koja će ostati
nepogođena“, uveren je nekadašnji predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju. Sa druge
strane, Nenad Đurđević iz PKS i Dragiša Mijačić iz Inter-a kažu da je rano govoriti o posledicama Kovida-
19 na privredu i ekonomiju.
Gostujući u emisiji „Sporazum“, Safet Grdžaliju je izrazio zabrinutost da će se Kosovo, region, ali i čitava
Evropa, nakon pandemije Kovid-19, suočiti sa „ekonomskom pandemijom“. On je istakao da se posledice
već vide, te da je najpogođeniji privatni sektor, odnosno 300 hiljada građana Kosova koji su deo tog
sektora. 
„To je veliki udarac, a dnevni gubici, po nekim proračunima na Kosovu su od 10 do 13 miliona evra.
Vlada treba da bude aktivna u tom segmentu. Ako nemate socijalni mir, kako možete graditi
perspektivu, a s obzirom da mi više gradimo političku nego ekonomsku agendu, imam strah da će biti
proširena socijalna pandemija“, kazao je Grdžaliju.
Za razliku od svog sagovornika, Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, očekuje
da se prve posledice vide nakon završetka pandemije.
„Pojedini sektori su jače pogođeni, pojedini sektori nešto manje. Prerađivačka industrija je, gledajući
rezultate, zabeležila i mali rast. Naročito je zabeležila rast prehrambena industrija, medikamenata,
lekova, što je normalno u ovom trenutku“, kaže Đurđević i dodaje da je privreda u Srbiji „otporna u
ovom globalnom šoku“, te da će naredne godine doživeti rast od 5 do 8%.
I Dragiša Mijačić, izvršni direktor Instituta za teritorijalni razvoj (Inter), smatra da je rano govoriti o
recesijama. Govoreći o prerađivačkoj industriji, Mijačić kaže da ne veruje da će Srbija i Kosovo u tom
pogledu doživeti veliki pad, te da će se sa posledicama jače suočavati ostale zemlje u regionu.
„Nije jednostavno proceniti koje su sve štete nanete ovim virusom. Mnogo štete privredi severa Kosova
su nanele i takse. Privreda tog dela se još uvek nije oporavila od uvođenja taksi. Što se tiče turizma, to je
još uvek sektor koji se razvija, ali su se neki problemi stvorili i u tom sektoru“, kazao je Mijačić, podsetivši
da je pandemija odložila početak turističke sezone u Ibarskom Kolašinu.
Takse na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine su suspendovane sredinom marta, da bi od početka
aprila uvoz robe iz Srbije znatno porastao. Od tada je na Kosovo uvezno robe iz Srbije u vrednosti od 16
miliona evra.
„Dijalog mora da bude najjače oružje svih problema. Što se tiče taksi, ja sam bio jedan od prvih koji je bio
protiv toga jer je to bila populistička odluka pred izbore. Kao druga stvar, moramo tu taksu analizirati sa
nekoliko dimenzija – ekonomski, politički, strateški integrisano. U tom kontekstu, mislim da je to bio
autogol koji je Vlada Kosova postigla sa početkom primenjivanja tih taksi“, kaže Safet Grdžaliju.
On je istakao da su proizvođači bili najpogođeniji, što ukazuje da proizvodi sa Kosova više nisu
konkurentni. Osim toga, takse su, kaže, uticale na odnose sa međunarodnim partnerima, posebno sa
SAD i EU.

„U tom kontekstu, ako je neko izgubio od tih taksi, izgubili su građani Kosova jer su kroz inflaciju platili
skupe proizvode. Pogođeni su proizvođači i privrednici Kosova i, na kraju, politički smo tu gde smo, jer
sve te države koje su podržavale Kosovo u svim izazovima bile su protiv takve takse. Mislim da ovo, što
se dogodilo u zadnje vreme, mora da bude pouka za nove političare da se od populizma ne živi“, istakao
je bivši predsednik Privredne komore Kosova.
Sa druge strane, Nenad Đurđević iz PKS kaže da je teško utvrditi pravi efekat štete koju je Srbija doživela
uvođenjem taksi, ali je poznato da je u tom periodu ostala bez 400 miliona evra nerealizovanog
plasmana robe na Kosovo.
„Ja mislim da je najveća šteta u oblasti poverenja, odnosno zaustavljanja te privredne aktivnosti koja je
dosta uzdrmala zamajac posle Briselskih sporazuma i posle tog perioda započete normalizacije odnosa
Srbije i Kosova, odnosno Beograda i Prištine. To se odrazilo u povećanom obimu razvoja, ne samo na
strani Srbije koja ima značajan izvoz, već i na strani Kosova koje je 2018. godine imalo dvocifreni rast
plasmanom svojih proizvoda u Srbiji“, kaže Đurđević.
Ipak, on je kazao da u Srbiji postoji jaka želja za obnovom saradnje sa Kosovom, naročito kod kompanija
koje plasiraju sirovine, ali i poznatih brendova koji su popularni na kosovskom tržištu.
Uspostavljanjem takse, opštine na severu Kosova ostale su godišnje bez 4 miliona evra sredstava Fonda
za razvoj koja dolaze od naplate carine na prelazima Brnjak i Jarinje.
„Ja se iskreno nadam da će Vlada Kosova imati razumevanja i uvesti meru kojom će kompenzovati makar
jednim delom ova sredstva koja su izgubljena“, kazao je Dragiša Mijačić.
Sagovornici su se složili da nije jasna politika reciprociteta koju je najavljivao odlazeći premijer Aljbin
Kurti, napominjući da to uvođenje nije predviđeno na robu iz BiH, već samo za Srbiju. To, po njihovom,
mišljenju jasno govori koliko je prisutno nepoverenje među liderima Prištine i Beograda.