Sporazum: PING -PONG DIPLOMATIJA

U novoj emisiji Sporazum gostovali su novinari Violeta Oroši i Živojin Rakočević. Saglasni su oko toga da su Sjedinjene Države ozbiljne u svom zahtevu za ukidanje taksa na uvoz robe iz Srbije i Bosne i da specijalnog izaslanika američkog predsednika Grenela za dijalog Beograda i Prištine malo zanimaju izgovori lokalnih političara.

Dok Oroši smatra da u nastavku dijaloga ni Priština, ni Beograd nisu spremni da jedno drugom nešto ponude kao gest dobre volje kako bi se došlo do trajnih rešenja i normalizacije, Rakočević kaže da srpska strana nema više šta da ponudi, što već nije dala.

„I jedni i drugi nude pod pritiskom. Ono što navodno hoće Srbija je da se ide u nastavak dijaloga, što joj ne odgovara. Ono što Priština navodno hoće je da se ide u nastavak dijaloga, ali ni njoj to ne odgovara“, kaže Oroši i dodaje da će se takse na uvoz robe iz Srbije, koje su dovele do prekida dijalga, sigurno ukinuti samo je pitanje kog datuma, a tek onda će se znati kada će, ko i gde sesti za pregovarački sto.

Novinar Živojin Rakočević kaže da je najrealnija ponuda za normalizaciju odnosa bila Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a sve ostalo kasnije su bili ustupci Beograda. Ne vidi šta bi Beograd mogao još da da.

„Ja ne vidim šta bi preko ovoga Beograd još mogao da da. A Priština bi mogla da da demokratiju, slobodu, ali to je ono što ne da ne samo za nas, nego i za ogroman broj Albanaca “, smatra Rakočević.

Nagledali smo od 1999.godine sporazuma koji su izigrani, dodaje Rakočević.

Komentarišući činjenicu da Beograd ne obustavlja kampanju „odpriznavanja“ u svetu nakon što je Sijera Leone, kao 18-ta zemlja povukla priznanje nezavisnosti Kosova, novinarka Violeta Oroši objašnjava da tu nije reč o  totalnom, nego uslovnom aktu.

„Nije reč o totalnom povlačenju priznanja, nego nekoj vrsti „status quo“. Neutralni su dok ne bude konačnog dogovora između Prištine i Beograda“, smatra Oroši.

Sa druge strane, politički analitičar iz Prištine Ramuš Tahiri ocenjuje da je srpska kampanja za odpriznavanje u svetu državna politika Republike Srbije koja trerira Kosovo kao deo svoje teritorije.

„Za Beograd, nezavisnost Kosova nije rešena nije završena stvar, a da se odnosi trebaju rešiti u okviru statusne konferencije u Briselu i političkog, a ne tehničkog dijaloga. To Priština ne prihvata jer smatra da je od 2008.godine nezavisnost Kosova završena stvar i ima podršku više od 100 zemalja Ujedinjenih nacija“, kaže Tahiri i tvrdi da za sada nema povlačenja priznanja nezavisnosti od zemalja sa kojima Kosovo ima diplomatske odnose na nivou ambasada.

Beograd i Priština ne slažu se ni u prostoj računici oko broja zemalja koji su priznali nezavisnost Kosova. Dok kosovsko ministarstvo spoljnih poslova saopštava da 116 zemalja sveta priznaju nezavisno Kosovo,  Beograd tvrdi da ih je 92, što je za čak 24 zemlje manje, te da je danas više od polovina zemalja članica svetske organizacije koje priznaju suverenitet Srbije na Kosovu.