U srpskim medijima nema realne slike
O slobodi medija i bezbednosti novinara, ali i aktuelnim političkim temama, su na debati u Centru građanske energije (CEC) u Gračanici govorili glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Danas“ Dragoljub Draža Petrović i predsednik UNS-a na Kosovu Budimir Ničić.
Ničić je naveo da je u poslednjih deset godina na Kosovu sa radom prekinulo više od deset srpskih radio stanica zbog nedostatka finansijskih sredstava.
„Ovde je jedini izvor finansiranja to projektno finansiranje, koga je sve manje iz godine u godinu. Drugi način finansiranja gotovo da ne postoji, mislim na marketing, oglašivače i tako dalje. Tako da jesmo u velikom problemu i to nam je zapravo veći problem nego etiketiranje (novinara)“, kazao je Ničić i dodao da je etiketiranje „deo posla koji mora da se izdrži, jer svako nosi svoj krst“.
„Ja sam svašta doživljavao poslednjih deset godina, razne etikete su mi lepili, počev od toga da urušavam ustavni poredak. To sam doživeo, ni više ni manje, od kolega. Sve je to deo našeg posla. Prosto, ovaj posao ne možete da radite ako niste spremni da radite pod tim pritiskom. Iz Srpske liste su me optuživali da sam učestvovao na nekom protestu „1 od 5 miliona“, iako se na fotografijama vidi da nosim torbe sa kamerama“, rekao je Ničić.
Glavni i odgovorni urednik „Danasa“ i jedan od trojice voditelja „Pljiža“ Dragoljub Petrović kaže da medijima „uvek neko voli da ’zalepi’ neku etiketu“.
„To je bilo vazda, u svim vlastima koje ja pamtim kao novinar. Uvek su postojali etiketirani mediji kojima nešto zalepiš na čelo“, rekao je on.
Petrović kaže da su zabava i informacije ono što ljude najviše privlači da posećuju sajtove i da čitaju novine.
„Najveća zabava u listu „Danas“ su ukrštene reči. Ali, nemamo prosto nikakvu estradu, nikakav rijaliti i to nam je otežavajuća okolnost. Ljudi vole da čitaju nešto što je lakše. Ozbiljnu štampu moraš da uzmeš da čitaš, pa da razmišljaš, da se zabrineš možda. Ono što je lako, to više na jedno uvo uđe, na drugo izađe. Kad pogledate, najčitaniji srpski mediji su oni koji imaju puno zabave, a imate i tu zapakovane informacije, na primer Pink ili Hepi. Ja mislim da je to pakovanje Pinka i Hepija idealno za ukus prosečnog srpskog konzumenta medija“.
Posao novinara je da pita obe strane. „Novinar ne mora ništa da zna, ali mora da zna ko zna“, podsetio je Petrović.
„To je staro novinarsko pravilo. Vi morate naći ko zna, da je taj neko kredibilan i da vam ispriča priču koja će stvoriti realnu sliku vašoj publici. Novinari se ne bave novinarstvom zbog sebe, nego zbog publike. Mislim da te realne slike nema u srpskim medijima, pa je čak nema ni u Danas-u. Mi pokušavamo da napravimo realnu sliku, da dobijemo izjave sa obe strane, ali nemamo ljude na terenu zbog finansijske situacije, nemamo dopisnike iz nekih gradova po centralnoj Srbiji “, kaže Draža Petrović.
On je prokomentarisao i protekle vanredne parlamentarne izbore na Kosovu, na kojima je Srpska lista osvojila preko 93 odsto glasova srpskih glasača, ali i predstojeće izbore u Srbiji.
„Meni je jasno zašto je do toga došlo. Imate u regionu da se u Hrvatskoj smenjuje vlast svake četiri godine, kod nas nikada ne možete da imate jednu vlast koja će da levitira i da jednog dana padne, nego uvek imate nekog ko se zakuca na vlast i neće da siđe“.
Budimir Ničić smatra da je briselski dijalog upao u ćorsokak zbog taksi, te da ubistvo Olivera Ivanovića tome nije doprinelo, iako je „zapravo to trebalo da bude povod za potpuni prekid dijaloga“.
„Tog dana je Marko Đurić i bio tamo (u Briselu) i kazao da prekida tu rundu dijaloga i da se dijalog neće nastaviti dok se ne reši to ubistvo, Međutim, posle petnaest dana je to promenjeno. Mislim da je zapravo tada trebalo da bude prekinut dijalog, dok se to ubistvo ne rasvetli. To je najveća tragedija koja se Srbima ovde dogodila i mislim da se Srbi još nisu oporavili od te tragedije“, naglasio je Ničić.
On se osvrnuo i na pitanje nestalih i ubijenih novinara.
„Mi, kao novinari, pre svega naše udruženje, godinama radimo na tome. Mislim da mi moramo da imamo nadu i da verujemo. Moramo da verujemo u institucije, jer mi smo do sada uradili, čini mi se, sve što smo mogli. Jedino da sada počnemo da hapsimo i sudimo, a to ne možemo. Moramo da verujemo u te institucije, ma kakve one bile. Sada smo došli do broja 17, ranije smo imali podatak za 14 novinara, sada imamo 17 njih. Svega je jedan slučaj rešen u Haškom tribunalu, za jednog albanskog kolegu i čovek je osuđen. Moramo da se nadamo i da verujemo, da će nekome posle toliko godina da proradi savest i da progovori“, istakao je on.
Debatu je organizovao Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC) uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).
Na linku ispod možete pogledati celu emisiju:
